Sam, lijepo i korisno
Posted: 10 Dec 2011 23:59
Imali što ljepše no kad radite ono što volite a plus vas za to i dobroo plate. Radim za mrske nam okupatore 
(stare i nove) i da bi na djelu pokazali saradnju dvije države a da ta saradnja nije samo da mi tj oni (mislim na strance) daju pare ovoga puta smo mi tj oni (mislim na našu državu) dali neke pare da ih mi tj oni (mislim na okupatore) pametno potroše. Ako je ko shvatio što sam rekao da nastavimo no neznam đe stadoh . Pošto je jedan od partnera iz priče min turizma normalno je da je priča bila vezana za poboljšanje turističke infrastrukture. Da ne davim, Crna nam Gora je prepoznata kao raj za planinare ,bicikliste i motocikliste u opšte ljude koji vole prirodu i već je dosta urađeno na markaciji staza, rekonstrukciji planinarkih domova ali treba još dosta toga uraditi i između ostalog napraviti i dosta skloništa duž staza da bi putnici namjernici imali đe da sklone glavu u slučaju nevremena. Pošto smo takvi kakvi smo (mislim na nas), jednom biciklističkom klubu trebalo je dvije godine da se nakani da prođu jednu stazu u dužini od 700km i predlože mjesta za skloništa a uz to da im bude doobro plaćeno. Kako sutra ili sledeće nedelje cijenjene gospode nije nikad dolazilo tako ja na jednom sastanku rekoh sram ih bilo ma ja bi to uradio za pola para. Moja šefica viđe priliku da se završi posao i malo uštedi i posla me na motolaninarenje 
.
Naravno zvah čuvenog DRMR da ide samnom, pa Gunju, pa Ljubišnju ali naravno da nisu mogli, skoro sam shvatio da vole više da gledaju slike nego da voze
, od svih je jedino moj brat bio raspoložen da ide samnom. Jedini mali problemčić za njega je bio što nikad u životu nije sjeo na motor sa brzinama ali naučiće on to lako za pet minuta 
i još reče ja ću vozit ovog ljepšeg -wr450 a ti vozi ovaj grđi tt600 
(nema veze o motorima ali umije izabrat). Istog trena stvorih sliku u glavi kako ispravlja krivinu neđe u Platijama i lako ga odbih ali nisam moga ga odbit da ide samnom kao suvozač 
. Spakovah šator, dvije vreće za spavanje, malo benzina za rezervu , hranu i napumpah gume na preko 2ipo atmosfere jer ipak crni TTR treba da nosi dva konja od 110kila + opremu. Probudih se u 5h oran za avanturu, obukoh se upalih motor očekujući buraza ali njega nema pa nema. Posle 15min čekanja ga zvah i dobih odgovor da je odustao jer bi bilo preveliko maltretiranje i meni i njemu i poželje mi sretan put. Pade mi malo kamen sa srca jer sam znao đe idem i kako gadnih dionica ima đe je jednom oprto a kamoli dvojici a opet mi bi žao zbog druženja i zbog sigurnosti jer Peđa bašš dobro poznaje planine nam drage domovine.
Imao sam knjigu puta i precizne instrukcije kuda moram proć i tako krenuh džadom PG-Kolašin đe me sačeka najsitnija kiša i prepade me dobro jer mi je plan bio da pregazim golu Sinjajevinu đe gromovi tuku kad je vedro a kamoli kad kiša pada. Skrenuh ka Lipovu i pravac prevoj Vratlo i Sinjajevina, srećom na planini me sačeka sunce koje me pratilo i naredna tri dana bez kapi kiše. U stvari imao sam takvu sreću da sam ili bježao kiši ili sam išao za njom ali bukvalno.
Ko nije odustao do sad taj će viđet i malo slika koje odavno dugujem ali od slikanja jedino mi je veća dusa da iste postavim na forum.
Knjiga puta sam morao striktno da poštujem i tu nastaju prvi manji problemi jer je proljeće i putevi u opšte ne postoje već se ponegdje u zelenoj travi nešto nazire što je prošlog ljeta možda bio put a možda i nije
Prvih par slika je uspon iz Lipova na Vratlo ostale su Sinjajevina preko Staračkog polja poslednje ulazak u selo Gomile.
Dalje me knjiga vodi na Njegovuđu pa Žabljak i dalje prema
Maloj Crnoj Gori.
dolje Sušičko jezero
Potom par slika Nedajnog
Posle Trse se spustam u Žineplu i naravno sliko nisam. Od Plužina nastavljam prema Stabni ,Orah, Smriječno, Goransko.idem malo džadom i u Rudinice se spuštam na Pivu i prelazim u Bezuje pa Dubrovsko, Duži -sela uz kanjon Nevidio.
Spustam se u Šavnik i odatle u selo Bijelu
Manastir Bijela.
Potom iz Bijele idem u Miloševiće , Kruševice i penjanje na Krnovo. Sa Krnova vuk zavija dobro došla Klaudija .Klaudija Šifer sjeća li se ko kad je bila tunj 
Gvozd, Ćeranića gora, Lukavica..
Crkva na Lukavici i
Hotel u izgradnji
naravno Kapetanovo jezero a odatle spust ka kamenim Rovcima
Vjerovali ili ne ovo je dio puta na Spustu prema selu Veljem Dubokom (na slici dolje).Ma muke sam mučio prilikom ovog spuštanaja i ne samo tu već čitavo vrijeme jer mi motor nikako nije odgovarao, nikako nisam mogao da ga iskontrolišem. Sav u znoju sam stao i sjeo jer je borba bila baš žestoka i ukapiram što je po srijedi. Pa ja sam bio napumpao gume na preko 2,5 atmosfere jer je trebao brat da ide samnom . Izduših gume na pola i moje sreće i olakšanja. Popeo sam se opet na vrh uzbrdice da se spustim kao čoek a ne ka kukavica sinja .
Od Veljeg dubokog se spustam u Međuriječje i svraćam u Mrtvo Duboko da zajmam malo benzina jer mi prestoji MAGANIK.Uzgred budi rečeno benzin sam dobro bio isplanirao premda mi je rezervar samo 10L i boca od 2L u ruksaku. Sipao sam u Kolašinu,Žabljaku,Šavniku,kod kuma u Kruševice, kod prijatelja u Mrtvo duboko, u Nikšiću. Kroz gornja Rovca se penjem na Maganik za koji nemam dovoljno riječi i dovoljnog broja koji bi opisao tu količinu golog kamena .
Odatle se spustam prema Župi Nikšićkoj ali prvo rudnici glinice
Prelijepi manastir Sv Luke u Župi.
Odatle idem ka Morakovu pa zabran Kralja Nikole
Uspon na Prekornicu
Devič Bor i put prema Studenom
I vikendica velikog ROKIJA koga sam tog dana zvao u 6 ujutro da ga obradujem da sam mu ispred vikendice. Možete zamislit da vas neki zaludnjak zove u 6 ujutro + subota neradni dan da vas obraduje. Ee mislim da bi ste mu se svi nahebali majke .
Toliko od mene, dva ipo dana sam se fino vozio i uživao i isto toliko pisao ovi putopis sa malo slika. Živjeli i praštajte
(stare i nove) i da bi na djelu pokazali saradnju dvije države a da ta saradnja nije samo da mi tj oni (mislim na strance) daju pare ovoga puta smo mi tj oni (mislim na našu državu) dali neke pare da ih mi tj oni (mislim na okupatore) pametno potroše. Ako je ko shvatio što sam rekao da nastavimo no neznam đe stadoh . Pošto je jedan od partnera iz priče min turizma normalno je da je priča bila vezana za poboljšanje turističke infrastrukture. Da ne davim, Crna nam Gora je prepoznata kao raj za planinare ,bicikliste i motocikliste u opšte ljude koji vole prirodu i već je dosta urađeno na markaciji staza, rekonstrukciji planinarkih domova ali treba još dosta toga uraditi i između ostalog napraviti i dosta skloništa duž staza da bi putnici namjernici imali đe da sklone glavu u slučaju nevremena. Pošto smo takvi kakvi smo (mislim na nas), jednom biciklističkom klubu trebalo je dvije godine da se nakani da prođu jednu stazu u dužini od 700km i predlože mjesta za skloništa a uz to da im bude doobro plaćeno. Kako sutra ili sledeće nedelje cijenjene gospode nije nikad dolazilo tako ja na jednom sastanku rekoh sram ih bilo ma ja bi to uradio za pola para. Moja šefica viđe priliku da se završi posao i malo uštedi i posla me na motolaninarenje . Naravno zvah čuvenog DRMR da ide samnom, pa Gunju, pa Ljubišnju ali naravno da nisu mogli, skoro sam shvatio da vole više da gledaju slike nego da voze
, od svih je jedino moj brat bio raspoložen da ide samnom. Jedini mali problemčić za njega je bio što nikad u životu nije sjeo na motor sa brzinama ali naučiće on to lako za pet minuta i još reče ja ću vozit ovog ljepšeg -wr450 a ti vozi ovaj grđi tt600 (nema veze o motorima ali umije izabrat). Istog trena stvorih sliku u glavi kako ispravlja krivinu neđe u Platijama i lako ga odbih ali nisam moga ga odbit da ide samnom kao suvozač . Spakovah šator, dvije vreće za spavanje, malo benzina za rezervu , hranu i napumpah gume na preko 2ipo atmosfere jer ipak crni TTR treba da nosi dva konja od 110kila + opremu. Probudih se u 5h oran za avanturu, obukoh se upalih motor očekujući buraza ali njega nema pa nema. Posle 15min čekanja ga zvah i dobih odgovor da je odustao jer bi bilo preveliko maltretiranje i meni i njemu i poželje mi sretan put. Pade mi malo kamen sa srca jer sam znao đe idem i kako gadnih dionica ima đe je jednom oprto a kamoli dvojici a opet mi bi žao zbog druženja i zbog sigurnosti jer Peđa bašš dobro poznaje planine nam drage domovine. Imao sam knjigu puta i precizne instrukcije kuda moram proć i tako krenuh džadom PG-Kolašin đe me sačeka najsitnija kiša i prepade me dobro jer mi je plan bio da pregazim golu Sinjajevinu đe gromovi tuku kad je vedro a kamoli kad kiša pada. Skrenuh ka Lipovu i pravac prevoj Vratlo i Sinjajevina, srećom na planini me sačeka sunce koje me pratilo i naredna tri dana bez kapi kiše. U stvari imao sam takvu sreću da sam ili bježao kiši ili sam išao za njom ali bukvalno.
Ko nije odustao do sad
taj će viđet i malo slika koje odavno dugujem ali od slikanja jedino mi je veća dusa da iste postavim na forum.Knjiga puta sam morao striktno da poštujem i tu nastaju prvi manji problemi jer je proljeće i putevi u opšte ne postoje već se ponegdje u zelenoj travi nešto nazire što je prošlog ljeta možda bio put a možda i nije
Prvih par slika je uspon iz Lipova na Vratlo ostale su Sinjajevina preko Staračkog polja poslednje ulazak u selo Gomile.
Dalje me knjiga vodi na Njegovuđu pa Žabljak i dalje prema
Maloj Crnoj Gori.
dolje Sušičko jezero
Potom par slika Nedajnog
Posle Trse se spustam u Žineplu i naravno sliko nisam. Od Plužina nastavljam prema Stabni ,Orah, Smriječno, Goransko.idem malo džadom i u Rudinice se spuštam na Pivu i prelazim u Bezuje pa Dubrovsko, Duži -sela uz kanjon Nevidio.
Spustam se u Šavnik i odatle u selo Bijelu
Manastir Bijela.
Potom iz Bijele idem u Miloševiće , Kruševice i penjanje na Krnovo. Sa Krnova vuk zavija dobro došla Klaudija
.Klaudija Šifer sjeća li se ko kad je bila tunj Gvozd, Ćeranića gora, Lukavica..
Crkva na Lukavici i
Hotel u izgradnji
naravno Kapetanovo jezero
a odatle spust ka kamenim RovcimaVjerovali ili ne ovo je dio puta na Spustu prema selu Veljem Dubokom (na slici dolje).Ma muke sam mučio prilikom ovog spuštanaja i ne samo tu već čitavo vrijeme jer mi motor nikako nije odgovarao, nikako nisam mogao da ga iskontrolišem. Sav u znoju sam stao i sjeo jer je borba bila baš žestoka i ukapiram što je po srijedi. Pa ja sam bio napumpao gume na preko 2,5 atmosfere jer je trebao brat da ide samnom
. Izduših gume na pola i moje sreće i olakšanja. Popeo sam se opet na vrh uzbrdice da se spustim kao čoek a ne ka kukavica sinja . Od Veljeg dubokog se spustam u Međuriječje i svraćam u Mrtvo Duboko da zajmam malo benzina jer mi prestoji MAGANIK.Uzgred budi rečeno benzin sam dobro bio isplanirao premda mi je rezervar samo 10L i boca od 2L u ruksaku. Sipao sam u Kolašinu,Žabljaku,Šavniku,kod kuma u Kruševice, kod prijatelja u Mrtvo duboko, u Nikšiću. Kroz gornja Rovca se penjem na Maganik za koji nemam dovoljno riječi i dovoljnog broja koji bi opisao tu količinu golog kamena .
Odatle se spustam prema Župi Nikšićkoj ali prvo rudnici glinice
Prelijepi manastir Sv Luke u Župi.
Odatle idem ka Morakovu pa zabran Kralja Nikole
Uspon na Prekornicu
Devič Bor i put prema Studenom
I vikendica velikog ROKIJA koga sam tog dana zvao u 6 ujutro da ga obradujem da sam mu ispred vikendice. Možete zamislit da vas neki zaludnjak zove u 6 ujutro + subota neradni dan da vas obraduje. Ee mislim da bi ste mu se svi nahebali majke
. Toliko od mene, dva ipo dana sam se fino vozio i uživao i isto toliko pisao ovi putopis sa malo slika. Živjeli i praštajte
, ovaj pa da. Domaćin seljak bi sakupio mobu i napravio sklonište za dva dana ali moderni jevropejac jok. Ja dadoh predloge za lokacije a onda su prdlozi predati njima pa su oni predali kordinate ovima te su ih izgubili pa smo sve to ponovili pa posle puno vijećanja i pregleda čije je zemljište došlo se do nekih lokacija na kojim će biti izgrđena skloništa. Pa je na teren izašla jedna komisija , pa druga , pa treća, pa geometar. Pa su napravili radnu grupu koja je sa opštinarima potpisala ugovor. pa je bio konkurs za idejni projekat skloništa, pa je bila izložba pristiglih radova. Pa..... pa je sad pao snijeg i čeka se da okopni i sproljeća bi trebalo prije sezone da budu gotova skloništa.