a mi smo nastavili sa usponom ….

a uspon bas traje , izgleda da je polazna tacka , Jausiers bas nisko … ali ne smeta nam , priroda je prelepa , put odlican , saobracaja tako reci nema , uzivamo …























Interesantno je da sa obe strane ovog prelaza postoje neke stare kasarne , bar lice na kasarne , jedne su nesto malo sredene , a druge obnavljaju , valjda je tu nekad bila granica … a pod samim vrhom ima starih napustenih bunkera i topovskih gnezda .. ludaci …

… tu negde smo prvi put ugledali i taj vrh oko koga je kao omca pravljen put Cime de la Bonette , izgleda kao gomila uglja kod neke termoelektrane …

… sa putem sprovedenim okolo …






...nastaljamo …







sreli smo i prvi motor tog dana , na pogresnoj strani puta … mozda je bio englez





















spust sa druge strane , oko cuke … tu je u sustini nekad bio prelaz , ali se neko odlucio da treba malo to da ispravi ...

Danasnji prelaz je

Coll de la Bonette , visina 2715 metara

sa Cime de la Bonette , visina 2802 metara

Ovde je potrebno objasnjenje …

U sustini najvislji prelaz u Alpima i samim tim u citavoj Evropi , bar to vredi za ASFALTIRANE prelaze je

Col d`Iseran 2770 metara , drugi je poznati Passo Stelvio sa 2757 metara i tako dalje …

E sad , citajuci ovaj putopis reci cete da smo vec bili na najvisem prelazu , cemu sad gnjavaza ..

Sam prelaz Col de la Bonette – Restefond ima visinu 2715 metara , ali se nekad ( neznam tacno kad ) nasao neki pametnjakovic , na vrh samog prelaza napravio nesto sto bi moglo da se najbolje nazove panoramska petlja oko samog vrha Cime de la Bonette i tako dosao do visine 2802 metra i zeznuo sve … u sustini moze da se obide krug bez da se vracate na isto parce puta , pa nije jednosmeran , ali ipak nije ni pravi prelaz …

Postoji u Spaniji asfaltirani put do 3392 metara , ali je u jednom pravcu i odavno je zatvoren za saobracaj

Mi se nismo mnogo obazirali na detalje i overili smo i ovaj prelaz ….

Inace na samom prelazu itekako deluje svih tih 2802 metra , pustos , nigde nicega , jos smo mi poranili i bili na prelazu potpuno sami , pomalo zastrasujuce , trazi postovanje od putnika …

na samom vrhu sem ove stene sa izgraviranom plocom nema
ABSOLUTNO NICEGA , a pogled ubija … ni kafane , ni znaka , ni guzve … prava stvar , za mene … uzivanje …

Prilikom silaska , pojavio se vec neki motor , tu i tamo …

realno , slike mogu samo delimicno da prikazu sve , u zivo je mnogo lepse …

mislim da smo ostali sto bi se reklo sirom otvorenih usta , pa jos vetar na motoru , nije ni cudo da smo ozedneli ...

... tako da smo se obradovali kad smo videli mali zaseok sa kafanicom , rekli ajde da odmorimo . Prijatna planinska atmosfera , okolinu cuva gazdaricin pas , sok i kafa … kafa onako , ali nemam primedbi , nije kafic u Milanu , i ne ocekujes vise ..




















rekoh da platim , kaze gospoda 3 eura , dam joj 4 i kazem joj da je OK i krenem prema motoru , ona se zahvali ude u zgradu i izlazi par sekundi kasnije , nosi mi nalepnicu prelaza sa kojeg smo upravo dosli …

Meni se i ne svida nesto da kupujem kojekakve nalepnice i lepim na kovcege , sta ja znam , bude nekad kod nekoga to lepo , ali nije to za moj motor …

Ali ova je nasla pocasno mesto !!!

Odatle , kako smo se spustali u dolinu , bilo je sve vise i vise motora , vikend , idu lokalci na prelaz koji je ostao iza nas … lagano smo sreli preko 200 – 300 motora u sledecih 20-30 km … samo zuji , pomisljao sam da necim poduprem levu ruku u poziciju za pozdrav ….

Nisam mogao da vidim registarske tablice svih tih motora , ali mi je bilo interesantno da za razliku od Svajcarske , gde sigurno vise od pola motora koje sretnete budu razni BMW-ji , najvise GS , u Francuskoj nije tako , jos uvek jih ima puno , kao jednog modela verovatno najvise , ali ne toliko , mozda 20 – 30 posto … ili je bio takav dan , tesko reci …

...bio je vikend , pa se razmer onih ko mi koji putuju iz daleka , i onih koji su vise manje lokalci uveliko pomerio u korist ovih drugih , vidite i sami , redko ko ima torbe ...

vidi se i na ovoj fotografiji , do Nice 95 km , izasli ovi sa mora u planine , da se razhlade …




















U nekom selu uz put su imali biciklisticku trku , pa su ovaj kuca i njegov vlasnik usmeravali saobracaj …











a posle motorista naisli smo i na ove … sa slicnim planovima... jedino sto oni imaju krov , a kasnije tog dana ustrebat ce ...

Posle toga je doslo malo iznenadenje … rekoh , izplanirao sam put maksimalno , moja bolja polovina ne voli iznenadenja , nekad mi se cini da ocekuje da znam broj seprentina … to donekle treba i razumeti , u sustini se plasi motora , ali za moju srecu trpi …

vec samo skretanje sa glavnog puta kod sela Saint Savueur sur Tinne nije bilo obecavajuce … skretanje desno pod tolikim uglom da sam morao da se okrecem na glavnom putu i vratim sa donje strane , inace malo teze do nemoguce

… onako pola znaka beskonacnosti , da sad ne crtam …





Tu je poceo uspon na Col de la Couillole , 1678 metara …

… znam , rekao sam da i ne pominjemo nista ispod 2000 metara , ali ovaj je nesto sasvim drugo …. put sirine auta plus mozda 50-75 cm , metar tu i tamo , uspon onako mozda ne najgori ikad , ali posten , serpentine slozene jedna na drugu , pita me zena sa zadnjeg sedista

Jel ovo jednosmeran put ? Rekoh , koliko znam nije …

Pricam vam to i iz razloga planiranja , nikad neznate 100 posto sta ocekivati , a ova deonica je isla bas sporo ….

































Na vrhu tog najjaceg uspona postoji malo selo , navodno iz srednjeg veka , izgleda jako simpaticno , to je Roubion . Pravo da vam kazem , nisam ni znao , a vremena za obilazak nismo imali …