Motocikl se najcesce pali zbog zadovoljstva, no, ja sam imao iskustvo voznje zbog posla...

Elem, jedna velika kompanija (necemo je pominjati) trazila je grupu motociklista da snimi reklamu.
Da, i traze obavezno djevojku da imamo u grupi. Prve koje se sjetih ne moze, trudna,
druga povredila kicmu, treca je van CG, cetvrta... ako nadje nekog da joj cuva djete... i nasla je, pa dalje nisam trazio.
Lokacije za snimanje su vinogradi u blizini Podgorice, Rose i nekoliko lokacija u okolini Zabljaka.
Svuda tuda moramo voziti za dnevnicu, ajde da vidimo ima li drazi u takvoj voznji.

Prvi dan se okupljamo ispred udruzenja filmskih umjetnika...

Kada se ekipa okupila idemo na prvu lokaciju za snimanje, a to su plantaze (vinogradi) u okolini Podgorice

vrucina, pa neki koriste svaku pauzu da odu u hladovinu,



ili ja sa jos nekima na ovoj slici



tog prvog dana upoznali smo i glavnu glumicu (Jelena Nenezic) u buducoj reklami

Zavrsi se i taj prvi dan, instrukcije od rezisera (Srdan Golubovic, sto garantuje i dobru buducu reklamu) su da se sjutra pojavimo u Rosama oko 8 ujtru.

I na Rosama krenu snimanje, opet se vozaj par metara, pa stop, opet ispocetka, pa stop, pa onda ajdemo jos jedanput...
pa sada to isto, ali kamera na drugoj poziciji... uostalom to je uobicajeno kod ovakvih poslova




spremni za izvrsavanje postavljenih zadataka




poslije snimanja scene u jednom maslinjaku treba da palimo masine i uputimo se u Zabljak (tamo nam je obezbjedjen smjestaj u hotelu ,,Planinka'')

U Podgorici nas ceka ostatak ekipe (za ove predhodne scene nisu bili potrebni svi motori), tamo se nalazimo oko 18 casova.
U grupi imamo jednu djevojku (ona cetvrta iz prvog posta) koja prvi put treba da vozi vecu kilometrazu iz cuga.
Zato odredjujemo lagani tempo, ja vozim iza nje. Takodje biramo rutu preko Niksica i Savnika zbog manje gustine saobracaja.

Ispred Niksica imamo neplanirano zadrzavanje jer jedan u grupi vozi motocikl rucne izrade pa posto je tek zavrsen na ovakvim dionicama moraju da se otklone pojedini tehnicki nedostaci.

Put uspjesno nastavljamo i prvu pauzu pravimo u Savniku (mrak je vec uveliko pao)








ja u Savniku




drmandic u Savniku




Ana u Savniku



kako se sve vise i vise penjemo tako postaje sve hladnije i hladnije (na Zabljak kada smo stigli temperatura je bila 8 stepeni).
Opremu imamo, ali zimske postave svima povadjene tako da smanjujemo tempo, a opet zbog ove djevojke koja se zove Ana (lakse je sada pisati)
ne smijemo brze. Mnogima je ovo ujedno da prviput voze ovu dionicu, pa su primorani da upoznaju put nocu.

Oko ponoci stigosmo u Zabljak. drmandic i ja smo smjesteni u jednu sobu (broj 111), i ovdje se vidi da je stvarno bilo hladno...

Ujtro nas ceka dorucak, pa vec oko 8 treba da idemo na snimanje. Cekamo komandu za pokret...



Cekaju i motocikli...




Dolazimo na prvu lokaciju za snimanje




Ana (koja je fenomenalno vozila) i ja se moramo slikati za uspomenu na oko 2.000 metara nadmorske visine




i jedna grupna za uspomenu




onda su pocele pripreme za snimanje, pa i snimanje na ovoj lokaciji




policija nadgleda snimanje sa visine




probao i ja cari supermota




neki i na Durmitoru hvataju ladovinu

Ponovo mjenjamo lokaciju snimanja, naravno da nisam mogao da odolim u pauzama izmedju dva snimanja da malo provozam okolo...








ostatak ekipe u pauzama izmedju snimanja



sledeca lokacija za snimanje je Crno jezero, palimo masine i...

Stigosmo na Crno jezero...




zabrinuti...




ovoga puta osim voznje moramo i da se kupamo, a ja ne znam koje kupace da obucem, pitam za misljenje...




jezero ceka...




i... odabrasmo...




evo i jedana fotka za ljubitelje oldtajmera (u pitanju je BMW R25)




rezimiramo kakva je voda na planini prije nego li promjenimo lokaciju za snimanje.




Ovoga puta selimo se lakocaju poznatu kao Djurdjevica tara...

Mislim da sam u toku snimanja preko mosta presao vise nego sto sam u svim momentima mog predhodnog zivota zajedno.
Te, vozi u grupi, te vozi dignutih ruku, te vozi polako, te vozi brzo...
Posto smo vec citav dan snimali zabarovljamo fotoaparat da se uslikamo na ovoj lokaciji kako treba
Ipak imaju neke fotke...





Oko 19 casova zavrsava se snimanje. Ovoga puta ruta za povratak je drugacija, idemo kanjonom Tare do Mojkovca,
potom na Kolasin, kanjonom Morace do Podgorice, pa na primorije (neki ostaju u PG)

Ana vozi ispred mene, drmandic ispred Ane, i mi smo krenuli ranije jer ona ne smije da forsira.
Ako nas ostatak ekipe ne stigne cekamo se na bezinskoj pumpi ispred Kolasina.
Naravno da racunam da ce nas ostatak ekipe mnogo prije stici.
Ulazak u lijevu blagu krivinu, tunel u istoj, krivina se zatvara i na izlazu iz tunela rizla...
Prodjosmo nekako, iako je bilo... uh... idemo dalje. Mojkovac, nema ekipe, stajemo na recenoj pumpi, dolivamo goriva, pijemo sok...
Dolazi ostatak ekipe, medjutim fale dvojica. Gdje su? Jedan je pao, i to na izlazu iz goreopisanog tunela.
kako je prosao? Odlicno, oprema je odradila svoje (pogotovo jakna).



Nastavljamo put dalje da nas mrak ne uhvati u kanjonu (narocito zbog Ane).
Ipak nas hvata mrak u kanjonu, Ana vozi lagano, ne smije da pretice (sto je i razumljivo, pogotovo kada je cula da je jedan od nas pao).
Stizemo do Podgorice i tu cekamo ovu dvojicu koji su zaostali. Poslije toga sleduje rutinska voznja PG - primorije odvozena bezbroj puta.
Kuci stizem oko ponoci, na brocajniku dodato novih 650 km napravljenih po zadatku no, nije mi bilo tesko...

e bogami fino
mi se smrazavmo po norveskoj dok vi setate po crnoj gori
i dorucak ste imali
i u jezeru se kupali
svake srece sto bi rekli podgoricani

kad nesto razmislim, svaki razlog je dobar da bi se sjelo na motor, pa cak i kad je po zadatku
odlicna tura