Dogovorena vožnja jos prije nekoliko dana. Kako se 20.09 približavao tako sve vise ljudi otkazuje put. Ujtru u 8 časova u Budvi moj drug i njegova djevojka spremni sa Kawasakijem Z750, naravno i ja sam spreman sa mojom novom makinom (prva vožnja na Pegasu). Vrijeme sunčano i toplo.
Ja sam dan prije stavio zimske umetke u jaknu i pantalone, opremio sam se debelim čarapama... vruće mi je. Odličana i suva cesta do Podgorice, ne forsiramo puno, ja se upoznajem sa novom igračkom. U Podgorici duhovi, ceka nas momak na KLE500... Ma, to je proslost. (ko ne zna, par dana prije prodadoh KLE 500)
Sada društvo čine tri motocikla i pet osoba. Sledeća stanica je Niksić. Napuštamo Podgoricu, pretoplu Podgoricu, pravo ljetnje vrijeme. Od Danilovgrada do Niksića dajem sebi oduška na novoj mašini koja prosto jede krivine. U Nikšić stajemo da dolijemo goriva, tamo nas čeka jedan prijatelj i njegov djogat zvani Yamaha XT600 (Dr.Mracni). Pridružuje nam se i moj kum na Moto Guzziju V35 koji nas prati jedno vrijeme da nam pozeli srecan put. Kako više idemo ka sjeveru sve mi je manje žao sto sam natrpao svu zimsku postavu u opremu. Jedini tzv. ekces je što je krava istrčala ispred mene, kočnice na Apriliji zasluzuju pohvalu. No, opet je scena vidjeti kravu koja trci.
Do tada sam mislio da je to nemoguće, onolika gromada mesa, sa onolicnim nogama... Stizemo do Pivskog jezera i prolazimo Plužine, potom skretanje za Trsu i pravimo prvu pauzu.
Pojedini razmisljaju da se vrate jer je hladno (prehladno) ali pošto u nastavku idemo sporijim tempom valjda neće biti toliko hladno. Tu vidim jedan interesatan znak
Ja bih još dodao saobraćajni znak za tunel i isto tablu, narednih 4 km. Na ovoj dionici je i tunel u kojem se nalazi raskrsnica. Ipak, svi nastavljamo put dalje.
Penjemo se, bezbrojne krivine i bezbrijni tuneli sa raznim tematikama, tunel serpentina, tunel ,,S'' krivina, tunel prevoj... Stižemo do Trse, sve je u redu, usput nailazili i na mokar put. Dobro je, kiša nas je zaobišla. Put dobar, vidim put se gubi u magli. Odnosno ja sam mislio magla. Prvo čujem po kacigi ,,tup tup tup'', mislim, kiša pocinje, ali na vizir se hvata nešto bjelkasto... ovo je počeo da pada snijeg... i da duva vjetar... vizir postaje bijele boje, da ga dignem... Uh, onda ,,reže'' po licu. Ipak, ostavljam ga malo otskrinutim i pratim konture ispred sebe i poziciono svjetlo Z750 koji grmi ispred. Dobra, taktika, ipak par puta upravljac hoce da pobjegne, naletim na kamen ili rizlu. Čekaj, mi smo pošli iz sunčane Budve, Podgorice, Nikšića... odakle snijeg, pa 20 septembar je... Odjednom izlazimo iz snijega, vidimo ,,Sedlo'' ispred sebe. U susret nam ide grupa biciklista. Idu pravo u snjeg. Bi mi nekako lakše i manje hladno. Stajemo
Iza sebe ostavljamo snježne padavine.
Gledamo ka Žabljaku, vedro. Zašto ovaj prevoj zovu Sedlo vidi se na ovoj fotki
U nastavku čak suv put, priblizavamo se Žabljaku. Kada smo prišli na par kilometara počinje kiša. Ulazimo u Žabljak i motocikle parkiramo ispod jedne nastrešnice.
Neko pita da li osjetite u kojim zubama imate plombe... Da, uh, stvarno je hladno, no, regulisaće to teleća čorba. Čaj, teleća čorba, mješano meso, razgovor... okrepismo se. Ajmo natrag da do dnevnog vremena stignemo kući. Kiša i dalje pada. Rjesenje za šetnju je bilo... kacige na glavu.
Sada navlacim jaknu od poznatog šuškavog materijala preko opreme i nastavljamo dalje prema Djurdjevica tari. Stizemo tamo, uživamo u izgledu mosta koji je okupan u kisi.
Takodje vidimo i saobraćajni udes. Moram i ja da se ovekovecim pored ,,suze Evrope''
Nastavljamo dalje po mokrom i klizavom putu. Kanjon Tare oduzima dah. Pravimo i jednu pauzu.
Stigosmo do Mojkovca. Put suv, kao da kiša nije padala. Tu dionicu dobro poznajem. Nema ukljucena sa strane. Ne poštujem pravila grupne voznje već provjeravam šta Pegaso moze, pustio sam ga da raširi krila. Poslije na bord kompjuteru očitavam da sam dohvatio do XXX km/h. Prebrzo, a i nisam bio svjesan te brzine. Usporavam, čekam ostatak grupe. Ispred Kolašina zastoj, radovi na putu. Poslije spust kanjonom Morače. Put je bolji nego prije nekoliko godina. U PG se rastajemo od djela ekipe. U Budvu se vraćamo preko Paštrovacke gore. Pošto sada imam putni kompijuter evo i statistika sa puta:
Predjena kilometraza: 449,3 km
Vrjeme potrošeno na voznju: 8 sati i 10 minuta
Maksimalna brzina: 162 km/h
Odvezena ruta (u pravcu kazaljke na satu)
Da, i odgovor s' naslova teksta. Četri u jednom danu, ako je taj dan 20.09 i ako se odvezla ova gore dionica. Sunce, snijeg, kisa, vjetar, toplo, hladno, ....
)
već ćito na bjbu kad je ono mraćni kupovo radnićke rukavce , baš ste kul raja