Dobro bi bilo kada bi neko strucan povukao neku paralelu izmedju Honda Transalp i Kawasaki Kle 500 iz razloga sto su oba motora "mekana" i prakticna za nas pocetnike ,pa bi ta analiza pomogla u izboru prilikom kupovine.
Moze se uraditi i ovdje ,a mozda je najbolje postavviti novi topic npr. Honda Transalp vs. Kawasaki Kle 500
Toliko , sada o TRANSALP-u
Honda XLV650 Transalp
Honda gaji dugotrajnu i slavnu tradiciju plasiranja V-twin-ova na Englesko trzizste, koji su posebnu paznju privukli putnicima. Krenuvsi od cx500 kasnih sedamdesetih, preko cx650 ranih osamdesetih i NTV-a krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih, ovi motori su postigli visoko mesto na trzistu, i trenutno su na ulicama Britanskih gradova cesti, kao i crni taksiji i autobusi na sprat. Ali sa povecanom popularnoscu velikih enduro motora koji su susta suprotnost sa krajnje kvalitetnim, ali pomalo slabim NTV-om, Honda je dosla na ideju da instalira perfektan motor i prenos na cudovisni enduro ram. Rezultat je bio TransAlp.
Ako zelite da posedujete vatrenu zivotinju, moracete da potrazite neki drugi motor. Sa suvom tezinom od 191kg i samo 52hp, performanse su najbolje opisane kao adekvatne, iako objektivno, transalp je sasvim dovoljno brz za uloge koje mu najvise odgovaraju. Ali vise o ovome malo kasnije.
Prevozeci Transalp prikolicom iz Hondine prodavnice sreo sam se sa jednim problemom. Iako ga nisam ni vozio, vec mi se nije svidjao. Bio je tezak, i netipicno za enduro, bilo ga je tesko sigurno privezati za prikolicu. Posle svake rupe ugibao se na mekanoj suspenziji, i pojasevi su se uzbunjujuce viorili na vetru. Takodje je bio krajnje ruznog izgleda sa tacke sa koje sam ga ja gledao, kojem nije pomagala ni nepodobna srebrna farba. Probijajuci se kroz saobracaj Croydon-a moje interesovanje za motor nije se povecalo. Kada sam iztovario motor i otkacio prikolicu, bio sam docekan vescu da je saobracajna nesreca u Craydon-u zgusnula saobracaj jos vise, sto je po mene bilo vrlo nepogodno, posto sam morao po cerku u skolu. Na srecu, momci iz Honde su stavili top-case na ovaj test motor. I podjednako srecno, moja cerka je dovoljno stara da se vozi na zadnjem sedistu a poseduje i svoju opremu. Znaci, rezervna kaciga i ostala oprema u top-case, i odvezosmo se do skole.
Transalp je ekstremno lako voziti. Zaista. Ne mogu da se setim motora na koji je lakse samo sesti i voziti se. Potpuno neiritirajuci i skroz prirodan, visoki, siroki korman daje mnogo mesta za spore manevre dok mekano ugibljenje obezbedjuje apsolutno opustenu voznju. Provlacenje kroz saobracaj je bilo lako, a odlicni retrovizori daju cist pogled i prostor izmedju retrovizora na automobilima.
Skolska torba u koferu i cerka na zadnjem sedistu, bilo je vreme da se vratimo kuci. Sada su stvari postale interesantne. Pazljivo probijanje bilo je iznenadjujuce tesko, posto je Transalp pokazivao uzbunjujuci nedostatak stabilnosti za probijanja brzinom opreznog roditelja. Tako je bilo dok me moja cerka nije pocela lupkati po ledjima i govorila da pozurim, a onda su stvari postale mnogo lakse. I kada sam presao na tipicno, malo agresivnije probijanje(ipak ostavljajuci vise prostora izmedju vozila), transalp se pokazao vise nego sposobnim za izvrsavanje tog zadatka, i postao poprilicno prijatan partner za putovaje.
Blaga dvolicnost motora, morala se dodatno istraziti, tako da sam krenuo otvorenim putem koji je obuhvatao i najbolje i najlosije puteve gde cu pronaci mesto za fotografisanje. Ono sto sam otkrio je da, vrlo cudno za motor kao sto je ovaj, transalp ceni kada mu se pokaze cvrsta ruka. Sto je bilo jos vece iznenajdjenje, bar za mene, je bio nacin na koji je transalp odgovarao na entuzijasticnu voznju. Dok je ostajao potpuno prirodan i upravljiv, Transalp se moze uterati u spiceve sa iznenadjujucim poletom i bio je savrseno srecan da primi pun gas u u svim neodgovarajucim momentima, mirno odbijajuci da se otrgne kontroli. Dok je nesto od toga sigurno umanjeno nedostatkom snage, za ostatak je zaduzen vrlo dobar dizajn sasije.
Zaista smo morali da posvetimo malo paznje masini. Zato sto je stara. U stvari, po Hondinim standardima, ona je praistorijska, prosvetljena sa dva karburatora i tri ventila po cilindru sa samo jednom bregastom. Auspuh je uredan, sastoji se od dve spojene cevi koje izlaze sa desne strane koje izgledaju pre poslovno nego pretece. Kvacilo je lagano i zadovoljavajuce, a menjac je standardno gladak. Dodavanje gasa je lagano i karburatori odmah reaguju, bez zatrzavanja i zastucavanja, ali sve pod uslovom da se setite da oduzmete saug, koji se nalazi ispod rezervoara na levoj strani. Da, bas tamo gde je saug oduvek bio. Sa malo vibracije i prijateljskim karakterom, agregat potpuno nadoknadjuje nedostatak agresivnosti sa kojim je lako ziveti, sto i nije toliko losa stvar.
Sto se tice sasije, transalp nastavlja po vec utvrdjnom maniru. Tehnologija je stara, ali isprobana i dokazana, dok je izgled "uzmi ili ostavi" ali istovremeno je vrlo praktican. Mala korpa koja se dobija kao standardna oprema, dovoljna je da se bez problema postavi standardni top-case, iako je onaj koji smo mi kao prvu pomoc postavili originalno bio za VFR800, posluzio bi dobro, posto smo zeleli da vozimo Transalp u Evropi.
Kad vec spominjemo Evropu, Transalp je vrlo, vrlo poznat kod nasih kontinentalnih rodjaka. Maxi enduro su velika stvar, a transalp, ni u kojem slucaju najbolji na trzistu, je svakako najpristupacniji.
Transalp je velik, tezak, i najpre vrlo mekan motocikli. A ja nisam off-road ekspert. Tako da se nas off-road deo testa sveo na stotinak jardi teze prohodnog puta, dok smo trazili pogodno mesto za fotografisanje. Ovo mi je dalo do znanja da bi transalp to postigao da je neophodno, ali da terenska voznja nije prirodni domen motora ovoga tipa, bez obzira koliko roll-barova na njega instalirali. Medjutim, na putu do ovog terena, morao sam da se spustim niz par milja dugacak poljsi put, koji je bio prikljucen sa mnogo sporednih putica. I transalp se pokazao u pravom svetlu, visoka pozicija voznje koja dozvoljava dobar pogled na nadolazece opasnosti, veliki hod sirokog kormana za ostra skretanja, mekana isporuka snage i velika upravljivost dozvoljavaju munjevito izlazenje iz krivina. Auto-puteve je najbolje izbegavati - Transalpu nedostaje snage da ih satire autoritetom i zvukom, a oseca se, kao ogranicen, vezan, pri vecim krstarecim brzinama.
Transalp je motor koji je tesko ne voleti. Izgled, koji nece primiti nikakve nagrade, prestao je da smeta nakon kratkog vremena, a efikasni stitnici za noge i vetrobran su bili dobrodosli kada se vreme pogorsalo. Sa mekim i neznim motorom moglo je lako da se zivi a upravljivost je bila mnogo veca od ocekivane. Ali da znate, translap je podjednako tesko i voleti. Svakako nije uradio nista pogresno, i on nije, oklevam da dodam, los motor. Daleko od toga. Ali je svakako, i znam da cu zazaliti kada ovo kazem, krajnje slab motor. Konacno, transalp je motor koji se jako, jako lako vozi i neverovatno je praktican. Takodje je i vrlo jeftin, jedva preko pet hiljada u kompletu. Da sam ja trazio u prodavnici pouzdanog konja za, recimo, svakodnevno prevozenje do grada sa minimalnom mehanickom paznjom, onda bi transalp bio na vrhu moje liste.